Postoji jedan lep način da upoznate Beograd koji ne zahteva turističkog vodiča.
Sednete za sto.
Stigne domaća pogača. Pored nje kajmak. Čuje se zveket čaša sa susednog stola, konobar donosi prvo predjelo, a iz drugog dela restorana već dopiru poznati zvuci tamburaša.
Tada počinje ona drugačija priča o Beogradu. Priča koja se ne nalazi u turističkim brošurama, već u jelima koja se ovde pripremaju generacijama.
Zato, ako prvi put dolazite u grad i pitate se šta jesti u Beogradu, odgovor ne treba tražiti samo u jednom specijalitetu. Srpska kuhinja je najlepša kada se proba polako, za punim stolom i u dobrom društvu.
A malo je mesta koja takvom iskustvu pristaju bolje od Skadarlije.
Ako želite da upoznate tradicionalnu srpsku kuhinju, Skadarlija je prirodno mesto za početak.
Ova boemska četvrt već generacijama čuva kafansku kulturu Beograda. Ovde večera nije zamišljena kao brz obrok između dve obaveze. Za stolom se ostaje. Razgovara se. Naručuje se još nešto da svi probaju.
Upravo zbog toga je Skadarlija posebno zanimljiva gostima koji prvi put dolaze u Srbiju.
Mogu da probaju domaću kuhinju, ali i da upoznaju način na koji mi volimo da jedemo.
A to često znači da je sto pun.
Ako želite da razumete srpsku trpezu, počnite od mezea.
Nije poenta samo u tome šta se nalazi na tanjiru. Meze je poziv da se ne žuri.
Uz njega počinje razgovor, sipa se prvo piće i dogovara šta će se naručiti dalje. Svako uzme ponešto, proba, ponudi drugoga i već posle nekoliko minuta sto počinje da liči na pravo domaćinsko okupljanje.
Za strane goste ovo je često jedno od prvih upoznavanja sa našom gastronomskom kulturom.
Kod nas hrana nije samo ono što jedemo.
Ona je razlog da sedimo zajedno.
Postoje ukusi koje je teško objasniti nekome ko ih nikada nije probao.
Topla domaća pita sa sirom je jedan od njih.
Kada joj se doda kajmak, dobija se upravo ona kombinacija zbog koje shvatite zašto je tradicionalna srpska kuhinja toliko jednostavna, a istovremeno bogata.
Nema komplikovanih sastojaka.
Postoji samo ono najvažnije. Dobar recept, kvalitetne namirnice i ukus koji podseća na domaću kuhinju.
Teško je govoriti o tome šta jesti u Beogradu, a ne pomenuti roštilj.
Ćevapi i pljeskavica odavno su među jelima koja strani gosti najčešće žele da probaju kada dođu u Srbiju.
Ali dobar roštilj nije samo meso sa roštilja.
Važni su miris, način pripreme, prilog i trenutak kada jelo stigne na sto još toplo.
Dodajte malo luka, kajmaka i domaće pogače i vrlo brzo postaje jasno zašto se ovim jelima ljudi vraćaju.
Ako nas neko pita koje jelo najbolje opisuje sporiji, tradicionalni način pripreme hrane, teletina ispod sača je među prvim odgovorima.
To nije jelo koje nastaje na brzinu.
Upravo vreme daje mesu mekoću i ukus zbog kojeg se gotovo raspada pod viljuškom.
Uz krompir koji je tokom pripreme pokupio sokove mesa, dobijate jelo zbog kojeg se za stolom na trenutak manje priča.
A to je obično najbolji kompliment kuhinji.
Za nekoga ko želi da ode korak dalje od klasičnog roštilja, mućkalica je odličan izbor.
Sočno meso, povrće i bogat sos daju joj prepoznatljiv karakter. To je jedno od onih jela uz koje pogača gotovo obavezno ostane na stolu do poslednjeg zalogaja.
I upravo tu se vidi lepota domaće kuhinje.
Nije pretenciozna.
Treba samo da bude ukusna.
Tu dolazimo do još jednog načina da upoznate Beogradsku Mehanu.
Tokom dana restoran nudi brunch na bazi švedskog stola.
Takav koncept posebno odgovara gostima koji ne žele da se odluče samo za jedno jelo. Možete probati različite ukuse, napraviti kombinaciju koja vam odgovara i doručak ili ručak pretvoriti u opušteno druženje.
Zato je brunch zanimljiv i turistima koji žele da tokom jednog obroka upoznaju više domaćih ukusa, ali i Beograđanima koji žele duži doručak ili ručak bez žurbe.
Kako pada veče, menja se i atmosfera.
Fenjeri osvetle kaldrmu, restorani se pune, razgovori postaju glasniji i čuju se prvi tonovi muzike.
U Beogradskoj Mehani muzika uživo je deo svake večeri.
I upravo tada tradicionalna srpska kuhinja dobija ono što joj možda najbolje pristaje. Pesmu.
Večera uz tamburaše nije samo nešto što treba pokazati turistima. To je deo beogradske kafanske kulture zbog kojeg se i ljudi koji ovde žive vraćaju Skadarliji.
Neko dođe zbog hrane.
Neko zbog muzike.
A najčešće ostane zbog oba.
Ako tražite gde jesti tradicionalnu srpsku hranu u Beogradu, Beogradska Mehana spaja nekoliko iskustava na jednom mestu.
Tokom dana možete doći na brunch i uživati u opuštenijem ritmu Skadarlije. Za ručak možete upoznati domaće specijalitete. Uveče možete večerati uz muziku uživo i doživeti onu stranu Beograda zbog koje je njegova kafanska kultura poznata daleko van Srbije.
Nije potrebno da birate između dobre hrane i atmosfere.
Najlepše je kada dobijete oboje.
Ako želite da upoznate tradicionalnu srpsku kuhinju, dobar početak su domaće meze i pita, zatim ćevapi ili pljeskavica, dok su teletina ispod sača i leskovačka mućkalica odličan izbor za one koji žele konkretniji domaći obrok.
Skadarlija je jedan od najpoznatijih delova Beograda za tradicionalnu kuhinju i kafansku atmosferu. U Beogradskoj Mehani možete spojiti domaće specijalitete sa autentičnim ambijentom ove boemske četvrti.
Beogradska Mehana u Skadarliji nudi tradicionalnu kuhinju i muziku uživo svake večeri, pa je pogodna za goste koji žele da večeru spoje sa pravim beogradskim izlaskom.
Beogradska Mehana ima brunch na bazi švedskog stola, što je dobar izbor ako želite opušten doručak ili ručak u Skadarliji i mogućnost da probate više različitih ukusa.
Najbolje je spojiti tradicionalnu hranu sa iskustvom koje je karakteristično za Beograd. Ručak ili večera u Skadarliji, domaća kuhinja i muzika uživo daju gostima mnogo potpuniju sliku lokalne gastronomske kulture.
Svaki dan
08.00 – 02.00
Beogradska Mehana © Sva prava zadržana
Designed by Beogradska Mehana